Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Sekjuritizacija kredita". Rad ima 13 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

Садржај

Увод ........................................................................................................................ 3

1. Ефекти који утичу на развој финансијског тржишта ( секјуритизација) .................................................................................................. 4

2. Нови производ за тржиште капитала ....................................................... 4

3. Деривати и врсте кредитних деривата .................................................... 6

4. Секјуритизација .............................................................................................. 9

4.1. Институционални инвеститори ................................................... 9

4.2. Инвестициони фонд ......................................................................... 9

4.3. Комисија за хартије од вредности и финансијско тржиште . 10

4.4. Берза ................................................................................................... 10

4.5. Клириншка кућа ............................................................................... 10

Закључак .............................................................................................................. 12

Литература ....................................................................................................... 13

Увод

Потребе за дугорочним средствима економских субјеката могу се задовољавати генерисањем сопствене акумулације или коришћењем средстава других учесника у репродукцији. У првом случају реч је о самофинансирању – улагању задржане добити. У другом случају економски субјекти прибављају капитал емитовањем дужничких или власничких финансијских инструмената инвеститорима, власницима вишкова капитала, непосредно или посредством финансијских институција. Трансферну функцију, везану за коришћење дугорочних средстава, обезбедјује сегмент финансијског тржишта – тржиште капитала. Ово тржиште своје име дугује схватању да су средства која се враћају улагачу у дужем временском периоду – капитал, јер се користе углавном за реално инвестирање, које обезбедјује повећање дохотка, односно повећање друштвеног богатства на дужи рок. Тржиште капитала омогућава и олакшава економским субјектима процес инвестирања. Али, оно представља институционални основ и за дезинвестирање економских субјеката. Разликовање процеса инвестирања и дезинвестирањадаје основу за поделу тржишта капитала на Примарно тржиште , оно на коме економски субјекти мобилишу капитал издавањем дугорочних хартија од вредности и Секундарно тржиште на коме се обавља промет дугорочних хартијаодвредности.

Ефекти који утичу на развој финансијског тржишта ( секјуритизација)

Захваљујући позитивним ефектима на развој финансијског тржишта као и развој пословних активности иницијатора ових трансакција банака, лизинг компанија, осигуравајућих друштава и других институција, секјуритизација је доживела огроман раст у развијеним земљама. У Србији се секјуритизација још увек не примењује али се, због позитивних ефеката њене примене евидентних у развијеним економијама, чине напори у циљу стварања предуслова за њено увођење и развој, међу којима значајно место припада изради нацрта Закона о секјуритизацији потраживања од стране Народне банке Србије. У досадашњој примени секјуритизације готовинских токова позиција активе и пасиве осигуравајућих и реосигуравајућих друштава и њиховим трансфером на тржиште капитала, доказан је њен потенцијал за унапређење ефикасности функционисања тржишта и коришћења капитала у сектору осигурања и реосигурања. Значај њене примене је што омогућава директно трансферисање ризика са тржишта осигурања на тржиште капитала, чиме се, у постојећим условима ограничене расположивости капитала тржишта осигурања и реосигурања, значајно повећава капацитет за прихват ризика у осигуравајуће и реосигуравајуће покриће као и могућност финансирања катастрофалних и других штетних догађаја. Иако секјуритизација представља алтернативу традиционалном реосигурању за осигураваче и традиционалним ретроцесијама за реосигураваче, сматрамо да неће потиснути традиционалне приступе управљању ризиком у сектору осигурања већ да ће имати комплементарну улогу обезбеђења додатног капацитета.

Нови производ за тржиште капитала

Секјуритизација ослобађа капитал банке за инвестиције у друге послове, уз раст дивиденди акционара, а примена би у Србији подигла стабилност банкарског система. Секјуритизација је техника претварања финансијске имовине у хартије од вредности, првобитно развијена у САД за стамбене кредите, а касније и за низ других позиција финансијске активе, као што су потраживања по основу кредитних картица, лизинга, кредита за возила... Најчешће је користе финансијске институције, а ређе привредна друштва. Код финансијских институција је најпогоднија секјуритизација портфолија кредита датих становништву због добре ди

...

 

--------------------OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturskiradovi.net

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

maturskiradovi.net@gmail.com